Pogled na... - Srbija

Učešće Srbije u svetskom BDP-u 0,012 odsto

Najznačajniji razlozi za sigurnost ulaganja u Srbije su dobra geografska pozicija, široka mreža stranih kompanija, stručna radna snaga i otvorenost Vlade Srbije za saradnju i sugestije, izjavila je danas izvršni direktor Saveta stranih investitora Ana Firtel.

Za makroekonomsku stabilnost Srbije potrebne su strane investicije i strane kompanije to mogu da donesu, kako bi se povećalo učešće Srbije u svetskom BDP-u sa sadašnjih 0,012 odsto, rekla je Firtel na konferenciji "Beogradski investicioni dani".

Srbija mora da prođe kroz duge strukturne reforme, da završi privatizaciju, da smanji i učini efikasnijim državni aparat, nastavi usklađivanje sa EU, i završi restruktuiranje i korporativizaciju javnih preduzeća, poručila je Firtel.

Prema njenim rečima, za strane investitore je jak i pozitivni signal bio novi aranžman s MMF-om, podrška Svetske banke u sprovođenju reformi kao i nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

"Vlada Srbije tačno zna šta treba da uradi i veoma je otvorena za saradnju i sugestije", rekao je predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika Klaudio Ćezario i ukazao da srpska vlada trenutno sprovodi neke veoma bolne mere po građane, ali će one na kraju dati pozitivne rezultate.

Ćezario je primetio da struktura privrede Srbije i Italije vrlo slična i to je prednost u uspostavljanju poslovne saradnje.

U Srbiji ima više od 600 italijanskih kompanija, koji su zajedno investirale oko 2,7 milijardi evra i zaposlile više od 25.000 ljudi, naveo je Ćezario i dodao da su glavni razlog njihovog dolaska fizička blizina Srbije i Italije i jeftina i kvalitetna radna snaga.

Ekonomista Dragan Đuričin rekao je da je u trećem kvartalu 2014. godine dogodila se prekretnica u makroekonomskim kretanjima u Srbije, jer je od 2008. Srbija do 2014. imala krizu sa trostrukim dnom.

U prošloj godini Srbija u geopolitičkom smislu bila "zaglavljena" između Rusije i EU, zbog čega su se investitori teško odlučivali za ulaganje u našu zemlju, posebno u sektori visokih tehnologija, kazao je Đuričin.

Đuričin je naveo da je za odbranu stabilnosti deviznog kursa Srbija u periodu od 2012. do 2014. godine potrošila oko osam milijardi evra, jer je stabilnost kursa i njegova apresijacija bila osnov za nisku inflaciju i kontrolu cena.

Zaokret se desio kada je sadašni ministar finansija Srbije preuzeo funkciju i tada budžetski deficit je bio osam odsto BDP-a, a u septembru ove godine na jedan odsto, podsetio je Đuričin.

Srbija mora da se osloni na razvoj sektora razmenjivih dobara, poveća izvoz ili da smanji uvoz i smanji javni dug, naglasio je Đuričin.

Generalni direktor kompanije Simens za Srbiju Udo Ajhlinger smatra da je u proteklih 10 godina Srbija ostvarila veliki napredak u razvoju ekonomije i poslovnog okruženja.

U Srbiji postoji jeftina radna snaga, ali je ima i širom planete, a ono što je razlikuje od drugih je što je ona u našoj zemlji posvećena poslu, kazao je Ajhlinger i dodao da Simens radi na tome da stimulativnim merama privuče i zadrži mlade i stručne ljude sa univerziteta.

Izvršni direktor za finansijsko poslovanje Er Srbije Dimitri Kurtelis ocenio je da u avio saobraćaju postoje dobri uslovi za javno-privredno partnerstvo, a avio-kompanije deluju kao katalizator na ostale sektore privrede, što je slučaj i u Srbiji.

Generalni komercijalni direktor Bol Pekidžinga za jugoistočnu Evropu Nenad Đurđević rekao je da je iz Srbije veoma teško izvoziti u EU, zato što niste njihova članica i Bol Pekindžig to stalno doživljava, iako je jedna od najznačajnijih izvoznih kompanija iz Srbije.

Generalni direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk rekao je da naša zemlja već 20 godina bezuspešno pokušava da zadrži nekih preduzeća, kao što je Elektronska industrija iz Niša i ocenio da se mi sporo menjamo u skladu sa globalnim promenama.

Uticaj države u svemu tome je izuzetno važan, jer ona svojim regulatornim pravilima usmerava privredni razvoj.

Srbiji je neophodno da razvija širokopojasni internet, jer rast te mreže od 10 odsto može pogurati rast privrede jedne zemlje za jedan odsto godišnje, istakao je Ćulibrk.

Po razvoju širokopojasnog interneta, Srbija se nalazi među prvih 50 od 159 zemalja sveta, naveo je Ćulibrk i dodao da je Telekom Srbija do sada investirao oko 100 miliona evra u razvoj kompanije i postavio preko 4.000 kilometara optičkih kablova.